Šta je imunitet?
Imunitet je sposobnost organizma da se odbrani od različitih bioloških - bakterija, virusa, gljivica, parazita ili hemijskih agenasa, kao i da prepozna i razlikuje sopstvenu zdravu od izmenjene ili istrošene ćelije.
Nespecifični imunitet
Nespecifični imunitet je prva linija odbrane organizma, postoji pre kontakta sa uzročnicima bolesti i reaguje isto na svaki agens. Nema mogućnost da pamti. Ovom imunitetu pripadaju prirodne barijere - koža, sluzokoža, omotači organa, kao i određene vrste belih krvnih ćelija, hemijski modulatori i zapaljenski odgovor.
Specifični imunitet
Specifični imunitet se razvija u kontaktu sa uzročnicima bolesti, ne postoji pre prvog kontakta i stvara se danima, nedeljama, mesecima, i različit je za svaki antigen. Specifični imunitet ima sposobnost da pamti. Njemu pripadaju T limfociti (značajni u borbi protiv tumora, virusa, gljivica) koji luče supstance – citokini koji uništavaju oštećene ćelije i stimulišu druge ćelije imunskog sistema na imuni odgovor i humoralni imunološki odgovor, bitan u borbi protiv bakterija, posredovan B limfocitima koji stvaraju antitela.
Dečiji imunitet
Dečiji imunitet je vrlo specifičan. U ranom uzrastu deca se prvi put sreću sa različitim uzročnicima bolesti, a njihov imuni sistem još uvek nije dovoljno razvijen da bi imao oformljena antitela. Zbog toga su deca često bolesna. Po statističkim podacima 6-8 puta godišnje. Iako česte infekcije kod roditelja predstavljaju stres, treba znati da deca na ovaj način jačaju svoj imunitet, njihovi vojnici se na ovaj način treniraju. Tako se stvara snažan imunitet koji nas dobro štiti u odraslom dobu.
Zaključak
Zaista je potrebno da deca u ranom uzrastu budu bolesna kako bi stvorila otpornost.
Zadatak roditelja je da obezbedi dobre uslove za jačanje otpornosti deteta a to su majčino mleko ili adekvatna zamena, pravilna ishrana uvođenjem povrća, voća, žitarica, jaja, mesa, mlečnih proizvoda uz stimulaciju žvakanja hrane, dovoljno sna, igre, boravka na svežem vazduhu, kretanje, obezbeđivanje psihičkog blagostanja porodice, bavljenje decom, druženje, šetnje, smeh, redovna lična higijena i higijena prostora, redovni odlasci u savetovalište kod pedijatra, praćenje rasta i razvoja.
Da svaka prehlada ne bi predstavljala stresnu situaciju i izazivala strah kod roditelja moramo znati kako da pomognemo detetu i kako da prepoznamo ozbiljne situacije kada moramo potražiti lekarsku pomoć.
Prim. dr. sc. med. Branka Radojčić, specijalista dečje i opšte hirurgije
